Млечни пут

Млечни пут је премошћена спирална галаксија у којој се налази наш Соларни систем и која је члан Локалне галактичке групе унутар Вирго суперјата галаксија. Назив „млечни” је изведен из изгледа галаксије гледано са Земље – светла трака која се види на ноћном небу формирана од звезда које се не могу појединачно разликовати голим оком. Термин Млечни пут је превод латинског назива via lactea, који је проистекао из грчког назива γαλαξίας κύκλος (galaxías kýklos, „млечни круг”). Са Земље, Млечни пут изгледа као опсег зато што се његова структура у облику диска посматра изнутра. Галилео Галилеј је први разлучио траку светлости у појединачне звезде са својим телескопом 1610. године. До раних 1920-тих, већина астронома је сматрала да Млечни пут садржи све звезде у Свемиру. Након Велике дебате из 1920. године између астронома Харлоу Шеплија и Хебера Куртиса, посматрања Едвина Хабла су показала да је Млечни пут само једна од многих галаксија.

Млечни пут је премошћена спирална галаксија са пречнико између 100000 и 180000 светлосних година. Процењује се да Млечни пут садржи 100–400 милијарди звезда. Вероватно постоји бар 100 милијарди планета у Млечном путу. Соларни систем је лоциран унутар диска, око 26000 светлосних година од галактичког центра, на унутрашњем ободу једне од спиралнних акумулација гаса и прашине званог Орионов крак. Звезде у унутрашњих ≈10000 светлосних година формирају испупчење и један или више кракова се радијално шири из испупчења. Сам центар је означен једним интензивним радио извором, који се зове Стрелац А, који је вероватно супермасивна црна рупа.

Звезде и гасови у широком опсегу растојања од ралактичког центра ротирају по орбити брзином апроксимативно 220 км у секунди. Константна брзина ротације је у контрадикцији са законима кеплерове динамике, што сугерише да знатан део масе Млечног пута не емитује нити апсорбује електромагнетну радијацију. Та маса се назива „тамном материјом”. Ротациони период је око 240 милиона година у позицији Сунца. Млечни пут као целина се креће брзином од апроксимативно 600 км у секунди у односу на екстрагалактичке референтне оквире. Најстарије звезде Млечног пута су скоро старе колико и сам Свемир и стога су вероватно формиране непосредно након тамног доба Великог праска.

Млечни пут има неколико сателитских галаксија и део је локалне групе галаксија, која је компонента Вирго суперкластера, који је компонента Ланијакејског суперкластера.

Пример физичке величине Млечног пута: Уколико би се наша Галаксија умањила тако да њен пречник износи 130 км, пречник Сунчевог система би у том случају износио 2 милиметра. Галактички Хало шири се изван галаксије али је лимитиран захваљујући сателитима Млечног пута, Малог и Великог Магелановог облака, који у афелу имају удаљеност од 180000 светлосних година. Визуелна апсолутна магнитуда Млечног пута износи −20,9. Иако је Млечни пут само једна од милијарди галаксија у видљивом делу универзума, она је од посебног значаја за људски род јер је дом Сунчевог система.

Истраживање галаксије[]

Галаксија Млијечни пут је била галаксија која је садржала преко 400 билиона звијезда. Галаксија је стварала своје магнетно поље. Поље је имало своја удубљења и врхове. Диск Млијечног пута је окружен масивним енергетским пољем негативне енергије, која великим дијелом спријечава пролаз ка и из галаксије.

Теоретисано је да галаксија настала из огромне експлозије, и даље је теоретисано да њен центар можда још увијек ствара нову материју. Ова се теорија испоставила тачном проналаском тачке стварања 2269. године.

У науци звјездане картографије, Млијечни пут је подијељен на четири главна подручја названа квадрантима: Алфа, Бета, Гама и Делта (прва четири слова грчког алфабета), од којих сваки представља једну четвртину галаксије.

Између 2064. и 2364. године, људи су картографисали 11% галаксије. У наредној години дана, Федерација је картографисала додатних 8% галаксије.

Средином 22. вијека, научници су процјенили да само једна од сваке 43000 планете у галаксији подржава интелигентни облик живота. Вијек касније, процјена је ревидирана. Научници су имали теорије да постоје милиони планета које могу подржати интелигентан облик живота. Истраживачке експедиције су каталогизовале стотине ненастањених планета у галаксији које су биле погодне за колонизацију.

Постоји математичка вјероватноћа која говори о три милиона планета Земљиног типа у галаксији.

Квадрант[]

γ	δ
α	β

Квадрант представља четвртину галаксије Млечни пут. Користио се назив сектор, а у каснијим серијалима користе се грчка слова Алфа, Бета, Гама и Делта.

Алфа квадрант[]

Међузвезданом политиком у Алфа Квадранту доминира Звездана Флота Федерације, укључујући и неке друге регионалне силе као што су Кардасијанска Унија, Ценкети и Ференгијски Трговински Савез.

Бета квадрант[]

Међузвезданом политиком доминирају Клингонско царство и Ромуланска империја, чији се главни делови налазе у Бета квадранту.

Гама квадрант[]

Гама Квадрант је прва истражила Квардос-1 сонда у 22. веку. Међузвезданом политиком у Гама Квадранту доминира Доминион, укључујући и неке друге регионалне силе као што су Вадији.

Делта квадрант[]

Све до 2371 људи су знали јако мало о овом делу Галаксије. Међузвезданом политиком у Делта квадранту доминира Борг, укључујући и неке друге регионалне силе као што су Кејзонске Секте, Видијанско Братство, Хироџени, Мејлони, Хијерархија и други.

Места и врсте серије „Планетес“

Звездана Флота Федерације: Земља (људи) • Гобола (гоболијанци) • Теремедо (теремедосијанци) • Вулкан (вулканци) • Талос (нимбијанци и миријаци)
Друге врсте: Кронос (клингонци) • Сулибанци (путници кроз време) • Текода • Пегаз (пегасијанци) • Доминион (зона сумрака) • Млечни пут • Огледало свемир