Земља

Земља (или Сол III или Тера) је насељена, трећа планета Сунчевог система. Земља је била домовина Људи, међу осталим, и била је главна планета Звездане Флоте Федерације.

Земља је једна од осам планета у Сунчевом систему. Трећа је планета по удаљености од Сунца и највећа терестричка планета у Сунчевом систему. Планета Земља има један природни сателит, Месец. За сада је једина позната планета на којој има живота. У геолошким наукама преовладава мишљење да је Земља стара око 4,6 милијарди година што је утврђено одређивањем времена полураспада урана и торијума. Време полураспада U²³⁸ је 4,51 × 10⁹ година, а Th²³² је 1,39 × 10¹⁰ година.

Земља такође има магнетско поље које је заједно са атмосфером, штити од радијације, штетне по жива бића која насељавају планету. Атмосфера такође служи као штит за одбијање мањих метеороида — пролазећи кроз атмосферу, они сагоре пре него што стигну до Земљине површине.

Земљин једини познати сателит, Месец, почео је да кружи око Земље пре 4,53 милијарди година. Данас, Земља се окрене око Сунца једном на сваких 366,26 кругова које направи око своје осе (што је једнако цифри од 365,26 соларних дана). Земљина оса се налази под нагибом од arcsin 0,397776995 ≈ 23,439 281 061° = 23° 26′ 21,41182″ (тренутно се смањује константном угаоном брзином од ≈ 0,01305˙° = 47″ по веку). Једна од најважнијих последица овог нагиба је мењање годишњих доба на Земљи.

Атмосферски услови су се значајно променили од како је настао живот, што ствара еколошку равнотежу која модификује услове на површини Земље. Око 71 % Земљине површине је покривено водом. Земља је једина планета Сунчевог система где вода може да опстане у течном стању. Осталих 29 % површине се састоји из континената и острва. Земљина спољна површина је издељена на неколико сегмената, литосферних плоча које постепено мигрирају током периода од много милиона година.

Земља такође реагује на спољни свет у одређеном степену. Њен релативно велики сателит, Месец, утиче на плиме и осеке, стабилизује промену нагиба Земљине осе, и такође постепено мења дужину ротационог периода Земље. Киша комета у раном периоду након настанка Земље је играла велику улогу у настанку океана. Касније, судари са астероидима су проузроковали знатне промене на површини Земље. Верује се да су периодичне промене у орбити планете довеле до појаве ледених доба током којих је знатан део Земљине површине био покривен ледом.

Људи[]

Људи (Homo sapiens), такође познати као Терани у огледало свемиру, су били ворп способна хуманоидна врста из Алфа квадранта. Ова врста потиче са планете Земља која се налази у Сол систему. Људи су једина преживјела врста од неколико свјесних/интелигентних врста које су еволуирале из рода Homo. Људи су такође интелигентна врста која је била способна да путује свемиром а потичу са Земље.

Пошто је латинска ријеч за њихову планету била „Terra“, Људи су се понекада називали „Терани“ (пова употреба је била у складу са огледало свемиром.) Термин „Терани“ се понекада користио како би се разликовали Људи који су живјели на Земљи од оних који живе у колонијама на другим планетама или мјесецима. Неки Људи су користили придјев „Терани“ за предмете или институције повезане са човјечанством (Теранска кухиња, Теранска литература, Теранска умјетност, итд.). Људи са Земље су постали ворп-способни 2063. године, и то је иста година у којој су имали први званичан контакт са ванземаљском врстом, са Вулканцима. Први ворп-порогон је 5. априла покренуо Зефрам Кокран.

Месец[]

Месец земљин је природни сателит и уједно најближе небеско тело, удаљено у просеку 384 401 км, тако да светлост с Месеца на Земљу стиже за 1,25 секунди. Месец обилази Земљу по елиптичној стази средњом брзином од 1,02 км/с, и прелази дневни лук од 13° 10". Месец је чврсто небеско тело пречника 3 647 км, те је по површини 14 пута, по обиму 50 пута, а по маси 81 пута мање од Земље. Убрзање силе теже је на Месецу 6 пута мање него на Земљи. Месец обиђе око Земље за 27 дана 7 сати 43 минута и 11.6 секунди (сидерички месец).

Првим људима на Месецу, који су ступили на тло 21. јула 1969. (Аполо 11), претходиле су две истраживачке групе с људском посадом (Аполо 8, године 1968, и Аполо 10, године 1969), које су Месец више пута облетеле. На површину Месеца је од 1969. до 1973. укупно пристигло 6 људских истраживачких група, док се једна група није успела спустити, већ је Месец само облетјела (Аполло 13). Две од шест група спустиле су се у планинска подручја. Астронаути су узимали узорке тла, фотографирали, постављали геофизичке уређаје, те испитивали понашање материјала у Месечевим околностима. Место спуштања првих људи у Мору тишине прозвано је Statio Tranquilitatis, а омања три кратера добила су имена Армстронг, Алдрин и Колинс.

На Месецу није нађен живот. Он је савршено стерилан, а микроорганизми не могу опстати у струји Сунчевог ветра и неослабљених космичких зрака. Без атмосфере, свемирско одело (енгл. skafander) је обавезна опрема астронаута. Успркос томе што су оптерећени опремом, астронаути су се осећали удобно, могли су поскакивати до метра висине и потркивати брзином од 2 м/с. Равнотежа им је мањи проблем него на Земљи, а када су пали, ударац је благ због малог убрзања силе теже. Изглед околине нападно се мења с нагибом Сунчеве светлости. Када је Сунце при обзору, удаљености је тешко проценити, а нијансе предмета су пригушено зелене. С дизањем Сунца предмети постају смеђи. У подне је околина блештеће бела. Ноћи су прекрасне. Земља је 80 пута свјетлија од пуног месеца, а и звезде су сјајније и не титрају. Крећу се преко хоризонта тридесет пута спорије него над Земљиним хоризонтом.

Места и врсте серије „Планетес“

Звездана Флота Федерације: Земља (људи) • Гобола (гоболијанци) • Теремедо (теремедосијанци) • Вулкан (вулканци) • Талос (нимбијанци и миријаци)
Друге врсте: Кронос (клингонци) • Сулибанци (путници кроз време) • Текода • Пегаз (пегасијанци) • Доминион (зона сумрака) • Млечни пут • Огледало свемир